Projekti

Bike Lift

Jedan od najvećih problema s kojim se sreću biciklisti u Beogradu je prelazak sa staze uz desnu obalu Save (koja vodi do Ade) na stazu uz levu obalu. Za to je potrebno popeti se na Brankov most. Problem predstavlja prelazak preko 3 koloseka železničke pruge, tramvajskih šina, presecanje jakog saobraćaja u Karađorđevoj ulici i penjanje uz 92 stepenika.

Ideja za izgradnju Bike lifta potekla je od Mirka Radovanca, 1997. godine. Tada je gradskoj vlasti prezentiran predlog koji je pratila umetnička vizija Milana Ninkovića.

Ništa se nije desilo do 2002. godine kada je organizovan 2. Bike Fest i kada se na mostu okupilo oko 2.500 biciklista, koji su predali peticiju "gradskim ocima" za izgradnju Bike lifta. Bilo je potrebno da angažujemo i planinara (sa biciklom o ramenu) da bi pokazali koliko se "mučimo". Čak je i "Rad Welt" objavio informaciju o Bike liftu. Kampanja je urodila plodom. Urađen je projekat i lift je izgrađen i pušten u funkciju septembra 2005. godine.

Bike-Tram Sistem - Tramvaj za bicikliste za Adu

2003. godine Jugo Cikling Kampanja je predložila projekat za prevoz bicikla pomoću specijalnih tramvaja sa prikolicom.

Ideja je da se omogući porodicama sa decom iz udaljenih delova grada da mogu bezbedno i lako da dođu do Ade Ciganlije, najvećeg i najpopularnijeg rekreativnog centra u Beogradu. Istraživanja pokazuju da oko 4 miliona ljudi poseti ovu oblast u toku letnje sezone. Anketa preduzeta od strane Jugo Cikling Kampanje pokazuje da oko 10-15% ljudi dolazi biciklom. Postoji obećanje GSB-a da će adaptirati neke stare tramvaje za ove svrhe.

Jedan od dugoročnih ciljeva koji bi ovim sistemom mogao da bude pokrenut je i princip tzv. intermodalnosti, tj. permanentnog kombinovanja bicikla i javnog gradskog prevoza.

Biciklistički koridori

Osnovni preduslov za razvoj biciklističkog saobraćaja je povezivanje zona u okviru kojih je moguće voziti bicikl, izgradnja bezbednih biciklističkih staza, obezbeđenje parkinga za bicikle kao i dobra saobraćajna signalizacija naročito u zonama ukrštanja sa primarnom mrežom.

Mreža biciklističkih staza je formirana na bazi "Plana razvoja mreže za bicikl u Beogradu" koji je još 1986. godine uradio Centar za planiranje i urbani razvoj i dodatnih istraživanja sprovedenih u Zavodu za planiranje grada Beograda. U formiranju osnovne mreže pošlo se od potrebe da se povežu obale reka i Ada Ciganlija, da se iz zona visokih koncentracija siđe na reke i da se povežu obale Save i Dunava preko središta Novog Beograda.

Uzimajući u obzir prostorne mogućnosti saobraćajnica, rezultate anketa, podužni nagib, itd predloženi su biciklistički koridori kroz Beograd. Ukupna dužina predloženih koridora iznosi 158 km. Prva faza iznosi oko 56 km, druga 102 km.

Nakon više decenija propagiranja biciklizma, Gradska vlada je konačno odlučila 2004. godine da uradi sledeća 2 projekta:

  • biciklistički koridori u Beogradu
  • biciklistički koridori koji povezuju zone atrakcije i rekreacije

Projekat je završen, usvojen od strane Sekretarijata za saobraćaj. Ostaje samo da se realizuje.

Sledeći koridori su predloženi, od kojih neki imaju više varijanti:

  1. Centar grada – Dorćol
  2. Centar grada - Mirijevo
  3. Poprečne veze između trasa Mirijevo - Dorćol
  4. Centar grada - Zvezdara
  5. Poprečne veze između trasa Zvezdara - Tašmajdan
  6. Centar grada - Medaković II i III
  7. Poprečne veze između trasa Zvezdara - Medaković
  8. Centar grada - Konjarnik
  9. Centar grada - Braće Jerković - Medaković II i III
  10. Centar grada - Voždovac i Banjica
  11. Poprečne veze trasa Konjarnik - Medaković - Voždovac - Sajam
  12. Dušanovac - Sajam
  13. Banjica - Sajam
  14. Koridor duž autoputa Dušanovac - Banjica - Sajam
  15. Rakovica - Ada Ciganlija
  16. Poprečne veze trasa Rakovica - Banjica
  17. Petlovo brdo - Ada Ciganlija
  18. Poprečne veze trasa Rakovica - Petlovo brdo
  19. Vidikovac - Košutnjak
  20. Poprečne veze Košutnjak - Petlovo brdo
  21. Centar - leva i desna obala Save
  22. Zemun - Novi Beograd - Trg republike
  23. Zemun - Ušće - Blok 45
  24. Kružna staza oko Muzeja savremene umetnosti proteže se kejom uz Savu, ul. Ušće, Bulevarom Nikole Tesle i stazom koja je paralelna sa pristupom na most "Brankov most"
  25. Zemun - Studentski grad - Blok 45
  26. Poprečne veze trasa Zemun - Novi Beograd - Centar
  27. Zemun - Bežanija - Blok 45
  28. Poprečne veze trasa Bežanija - Novi Beograd
  29. Kružna staza između SIV-a i železničke stanice "Novi Beograd"
  30. Železnička stanica "Novi Beograd" - Ada Ciganlija
  31. Koridor duž autoputa Staro sajmište - Novi Beograd

Bike most

Postoji ideja da se spoje već postojeće staze duž reka Save i Dunava. Stazu koja vodi od Zemuna (kej na Dunavu) do ušća treba produžiti, izgraditi most preko Male Ciganlije i spojiti sa postojećom stazom na Savi u novobeogradskim blokovima. Ovaj most, kao i nedostatak staze od par stotina metara, napravio bi jednu kontinuiranu stazu u dužini od oko 6 km.