Bicikl je prevozno sredstvo koje ne zagađuje okolinu, najekonomičnije je i izuzetno je korisno za zdravlje građana.

Bicikl još nema adekvatan tretman u našim gradovima, kako među donosiocima odluka, tako i među stručnjacima.

Građani bi zato, umesto automobila, trebalo da koriste gradski javni prevoz, voze bicikl ili da idu pešice.

Cilj promovisanja ovakvih vidova kretanja je u skladu sa održivim razvojem gradova, tj. davanje šanse i budućim generacijama da žive zdravo i bezbedno.

Građani Evrope poseduju 214 miliona automobila (podatak iz 2004. godine), ili 38 % više nego 1990. godine. Svaki automobil godišnje emituje tri puta više štetnih sastojaka nego što iznosi njegova težina. To godišnje prouzrokuje smrt stotina hiljada stanovnika. Samo u Americi za godinu dana umre preko 60.000 stanovnika od posledica visokog stepena zagađenosti vazduha. U Velikoj Britaniji, taj broj je veći od 10.000. U Meksiko Sitiju, 70% dece zaostaje u razvoju usled štetnih gasova u vazduhu.

Gradski zavod za zaštitu zdravlja (GZZZ) 24 časa tokom cele godine meri nivo aerozagađenja u Beogradu.

Centralni server nekoliko puta tokom dana prikuplja prosečne koncentracije osnovnih zagađujućih materija sa stacionarnih automatskih stanica. Ceo postupak je potpuno automatizovan. Najnoviji podaci su dostupni na sledećoj adresi:

http://www.beoeko.com/sr/vazduh01.htm

Srednje godišnje koncentracije specifičnih zagađujućih materija poreklom od izduvnih gasova motornih vozila

Zagađujuće materije	Jedinica mere	1990	1991	1992	1993	1994	1995	1996	1997	1998	1999
CO	mg/m3	5,12	4,80	3,17	2,95	5,92	6,52	6,67	7,24	8,55	7,89
NOx	µg/m3	181	161	124	97	135	112	120	126,6	130,6	124,7
Formaldehid	mg/m3	0,020	0,015	0,009	0,002	0,006	0,004	0,004	0,004	0,006	0,010
Olovo	µg/m3	3,62	2,87	2,87	0,60	0,97	0,97	1,28	1,30	1,70	1,13

• GVI za srednju godišnju vrednost za CO = 3 mg/m³
• GVI za srednju godišnju vrednost za NOx = 60 µg/m³
• GVI za srednju godišnju vrednost za formaldehid = 100 µg/m³
• GVI za srednju godišnju vrednost za Pb = 1 µg/m³

GVI - Granična vrednost imisije

Gradski sekretarijat za zaštitu životne sredine poručio je građanima Beograda da kad god su u prilici koriste javni prevoz i smanje upotrebu automobila, naročito u užoj zoni grada zbog povećanog prisustva zagađujućih materija u vazduhu. Najnovija merenja pokazuju povećanu koncentraciju čađi, sumpor-dioksida, azotnih oksida, ugljen-monoksida, mikročestica do 10 mikrometara i benzena. Povećano zagađenje u Beogradu najčešće se dešava u meteorološkim uslovima bez vazdušnih strujanja, a doprinosi mu intenzitet saobraćaja u špicevima, kao i preostala individualna ložišta i blokovske kotlarnice.

Merenja koja obavljaju GZZZ i Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" pokazuju da se kvalitet vazduha pogoršava iz godine u godinu. Srednje godišnje vrednosti SO₂, čađi i NO₂ uvećane su u 2005. u poređenju sa dve prethodne godine. Na mernim mestima na glavnim gradskim saobraćajnicama prosečne godišnje vrednosti premašuju dozvoljene.

GZZZ takođe vrši merenje buke još od 1974. godine na najprometnijim raskrsnicama, gde se dozvoljeni nivo od 65 dB u toku dana redovno prevazilazi za 14-15 dB.

U svetu godišnje u saobraćajnim nezgodama pogine preko 1.500.000 ljudi ili 3.000 dnevno, dok više od 10 miliona bude povređeno. Glavni uzročnik je automobil.

U EU u 2004. godini poginulo je 43.000 ljudi u saobraćajnim nezgodama.

U Srbiji u saobraćajnim nezgodama godišnje pogine više od 1.000 građana i preko 15.000 se povredi.

Među najčešćim uzrocima saobraćajnih nezgoda su neprilagođena brzina (jedna trećina od ukupnog broja nezgoda ili jedna polovina nezgoda u kojima ima poginulih).

Zato se u gradovima širom Evrope i sveta uvode rigorozne restrikcije za korišćenje automobila:

• naplata prolaska kroz centar
• restriktivni sistem (par-nepar)
• visoke cene parkiranja (naravno i kazne)
• suženje ulica i usporavanje saobraćaja (ležeći policajci, prepreke)
• ograničavanje brzine
• povećanje prostora za pešake (širenje pešačkih zona)
• upotreba pojedinih saobraćajnih traka na kolovozu samo za potrebe biciklista

Međutim, glavna strategija usmerena je ka razvoju javnog gradskog prevoza. Ekološka sredstva javnog prevoza (Metro, LRT, tramvaji i trolejbusi) sve više zamenjuju klasične autobuse. Uvode se vozila sa hibridnim pogonom (električni i pogon na prirodni gas), kako za javni gradski prevoz, tako i za dostavu robe u gradu. Efekti ovih mera u pojedinim gradovima doveli su u poslednjim decenijama do višestrukih ušteda energije, smanjenja zagušenja i zagađenja u gradu, smanjenja saobraćajnih nezgoda, poboljšanja zdravlja dece i odraslih.

Evropljani poseduju više od 200 miliona bicikala.

Činjenice koje idu u prilog biciklima:

• 30% od svih kretanja u Evropi manje je od 2 km, a 50% je manje od 5 km, što je prihvatljivo za bicikl
• vožnja bicikla od samo 30 minuta na dan (odlazak i povratak iz škole/sa posla), smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti za 50%, pospešuje rad srca i kardiovaskularnog sistema (posebno cirkulaciju krvi u perifernim krvnim sudovima)
• terapijska primena vožnje bicikla za smanjenje nivoa hormona stresa (kortizola), a povećanje nivoa hormona sreće (serotonina), kao i prirodnih opijata (endorfina) - efekti su dobro raspoloženje i životna radost
• terapijska primena vožnje bicikla doprinosi regenaraciji i rehabilitaciji nožnih zglobova
• 5% svih kretanja u Evropi (svim vidovima prevoza) se danas obavlja biciklom, što je 5 puta više od svih putovanja vozom i 50 puta više od putovanja avionom
• bicikl je jeftino prevozno sredstvo, koje se lako i jednostavno servisira
• u nekim gradovima postoji mogućnost iznajmljivanja bicikla (Rent-a-Bike)
• biciklistički taxi prevoz rikšom (Velotaxi)
• prevoz tereta na posebnim biciklima/triciklima (cargobike) ili u prikolici
• za vožnju bicikla nije potrebna vozačka dozvola
• ne postoje troškovi registracije ili bilo kakve takse
• ne postoji problem sa parkiranjem
• ne koristi bilo kakvo gorivo, već ljudski pogon
• poseban bicikl "pedelec" sa pomoćnim električnim motorom olakšava pedaliranje, a energija koja se oslobađa prilikom kočenja koristi se pomoću regenerativne funkcije motora za punjenje baterije.

Analize i procene u Evropi pokazuju da se intenzivnim razvojem biciklističke infrastrukture i restriktivnom politikom prema automobilima u gradovima, nivo CO₂ može smanjiti za 4%.